Bogoljub Marinković fotografijom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Nije ni pomišljao da će mu to ubrzo postati posao, i to posao koji ne predstavlja obavezu. Naprotiv, fotografija ga ispunjava, a opisao nam je i zašto.
Isprva sam se fokusirao na pejzaže i prirodu uopšte da bih vremenom shvatio da je fotografija u stvari živa umetnost ovekovečena u trenutku. Ona zapravo predstavlja momenat večnosti u sveukupnoj prolaznosti. Vođen tim shvatanjem počeo sam da stvaram i da učim, te su nastavile da se nižu i bivale su sve bolje. I što je po mom mišljenju najvažnije, fokusirao sam se na bića upravo zbog te prolaznosti. Osetio sam koliko je moćno da ovekovečim neko biće u deliću sekunde i da ga učinim trajnim uprkos njegovoj neminovnoj prolaznosti. Postalo mi je jasno da će ljudi živeti kroz moja dela i kada ih ne bude. S tim u vezi, fokusiram se da ih na fotografijama predstavim onakve kakve jesu kada deluju, rade, smeju se, plaču, raduju se, kada žive... Jednostavnije rečeno, trudim se da fotografije koje stvaram predstavljaju dokaze njihovog postojanja.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentari koji sadrže vređanje, na verskoj, rasnoj i nacionalnoj osnovi, biće uklonjeni.